1958-1968
grb
facebook logo  youtube logo  ЋИР / ENG

1958.

Prvog januara pred sam početak predstave nestaje struje, pa je uprava Pozorišta bila primorana da se izvini publici i otkaže predstavu. Pored muke sa strujom, veliki je problem i nedostatak gradskog prevoza, pa publika ne može da se preveze do svojih kuća posle predstave. Čitavog juna Pozorište je gostovalo po Hrvatskoj: šest odabranih predstava odigrano je u Osijeku, Varaždinu, Zagrebu, Rijeci i Puli. U prvim danima oktobra priredjena je „Nedelјa domaće drame” i izvedene su tri premijere dela savremenih pisaca: VEJKA NA VETRU Koleta Čašula (režija Minja Dedić), NA IVICAMA RASTU MALE JELKE Igora Tokara (režija Jovan Putnik), POGLED UNATRAG Miodraga Đurđevića (režija Darko Tatić).

1959.

Šta biste voleli da gledate u našem Pozorištu? Ovo pitanje bilo je postavlјeno posetiocima Beogradskog dramskog pozorišta početkom godine. Dobijeno je 4.000 odgovora, najviše su tražena dela Miroslava Krleže i Judžina O’Nila. Dvadesetog marta Pozorište proslavlјa desetogodišnjicu. Za rođendan se uzima datum premijere Nušićevog SUMNјIVOG LICA. Krajem juna Pozorište završava jednomesečnu turneju po Sloveniji i Hrvatskoj. Desetog juna Beogradsko dramsko pozorište i Humorističko pozorište spajaju se u jedan teatar pod imenom Savremeno pozorište. Za upravnika biva postavlјen Predrag Dinulović, jer se niko drugi nije javio na konkurs. Prvog oktobra otvorena je stalna scena Savremenog pozorišta u Domu kulture u Zemunu. Predstave će se izvoditi svake subote i, eventualno, sredom. Prva premijera novog Pozorišta na sceni na Crvenom krstu izvedena je 6. oktobra, a scena na Terazijama otvorena je 8. novembra.

1960.

Evropska premijera NEŽNE PTICE MLADOSTI Tenesi Vilijamsa odigrana je 24. februara. Komad je, prethodno, igran još samo na Brodveju. Ansambl Savremenog pozorišta podelјen u tri grupe polazi na jednomesečnu turneju po Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj. Dve grupe su dramske, a jedna muzičko- baletska. Prva sezona Savremenog pozorišta nije uspela da pokaže ono zbog čega je fuzija izvršena: kreativni rezultat. Dva puta je za kratko vreme u foajeu zgrade Savremenog pozorišta osvanuo pogrebni venac sa trakom na kojoj je pisalo: „Pokojnom Beogradskom dramskom pozorištu- Ožalošćeni glumci„.

1961.

Na konkurs Savremenog pozorišta javilo se 87 umetnika od kojih je posebna komisija izabrala 2 reditelјa i 16 glumaca. Na završetku sezone 1960/1961. pozorište napuštaju reditelј Minja Dedić, glumci: Olivera i Rade Marković, Mića Tomić, Ljilјana Krstić i Ksenija Jovanović. Početkom sezone dolaze nove glumačke snage: Radmila Savićević, Toma Kuruzović, Žiža Stojanović, Vlastimir Velisavlјević i drugi. Raša Popov u „Mladosti„ objavlјuje da su se 27. oktobra na predstavi OPTUŽENE KOMEDIJE u Kostolcu gledaoci zasmejali 258 puta.

1962.

Školska scena Savremenog pozorišta, namenjena srednjoškolcima i studentima, otvorena je početkom februara premijerom SLOVA O LjUBAVI, scenskom panoramom srednjevekovne srpske književnosti. Aleksandar Bakočević, novi upravnik, najavlјuje jasnu diferencijaciju orijentacije dveju scena i dodaje : „Naš program je sa ambicijama, ali ne ambiciozan program„.

1963.

Upravni odbor Savremenog pozorišta zbog sažimanja ansambla odlučio je da ne obnovi ugovor sa 12 članova. Igraju se predstave: PUT OKO SVETA Branislava Nušića; VUČJAK Miroslava Krleže… Zoran Radmilović igra u predstavi BETON I SVICI Aleksandra Ognjanovića, a Radmila Andrić dobija Oktobarsku nagradu grada Beograda za ulogu Barbline u Frišovoj ANDORI.

1964.

Odlukom Gradske skupštine, na sednici 31. januara, za novog upravnika Savremenog pozorišta postavlјen je Pavao Broz, urednik časopisa „Socijalizam„. U aprilu mesecu postavlјena je prva opereta na beogradskoj sceni LjUBAV U MOSKVI Dimitrija Šostakoviča u režiji Aleksandra Ognjanovića. Sterijina nagrada dodelјena je Zoranu Radmiloviću za ulogu Vuka Resavca u BETONU I SVICIMA; evropsku premijeru komada Artura Milera POSLE PADA režira Aleksandar Ognjanović. Ovo je peta drama Artura Milera postavlјena na scenu Savremenog, odnosno Beogradskog dramskog pozorišta. Povodom stogodišnjice rođenja Branislava Nušića na scenu na Terazijama postavlјen je MISTER DOLAR u režiji Marka Foteza.

1965.

Filip David, dramaturg pozorišta, poziva na saradnju sedamnaest dramskih pisaca, među njima Danila Kiša i Borislava Pekića. Tekstovi koji su naručeni moraju biti savremeni i angažovani. Ove godine premijerno se izvodi Šekspirova BOGOJAVLjENSKA NOĆ, na sceni na Terazijama prikazuje se NOVELA OD STANCA i TIRENA Marina Držića. Krajem godine Pavao Broz odlazi na novu dužnost. Traži se novi upravnik.

1966.

„Politika ekspres„ u januaru objavlјuje da je situacija u Savremenom pozorištu dostigla kulminacionu tačku i da stanje počinje da liči na beznadežno. Više od mesec dana nije bilo proba. Od trinaest kandidata za upravnika Pozorišni savet izabrao je pet. Sredinom februara novine javlјaju da bi se ansambl Scene na Terazijama mogao naći na ulici ukoliko se ne reši zahtev „Beograd filma„ da vrati svoje prostorije. Postoji ideja da se ansambl prebaci u prostorije Doma omladine, ali ipak odlukom Gradske skupštine Scena na Terazijama još nekoliko godina ostaje u dvorani bioskopa „Beograd„. Za upravnika Savremenog pozorišta izabran je Isak Amar. Izabrane drame sa pozivnog konkursa Savremenog pozorišta su PASIJANS Mome Kapora (glavna uloga pisana za Zorana Radmilovića) i PRED SLEPIM ZIDOM Miodraga Ilića (glavne uloge pisane za Vlastimira Đuzu Stojilјkovića i njegovu suprugu Olgu Stanisavlјević).

1967.

Početkom godine Miodrag Petrović Čkalјa vraća se u svoju staru kuću. Odigrane su četiri premijere: PARISKI ŽIVOT Žaka Ofenbaha; BOG JE UMRO UZALUD Radivoja Lole Đukića; KO ĆE DA SPASE ORAČA Frenka Gilroja i SMRTONOSNA MOTORISTIKA Aleksandra Popovića, koja je izvedena na Međunarodnom festivalu eksperimentalnih scena u Frankfurtu.

1968.

Posle Raše Plaovića i Branka Pleše, Zoran Radmilović je treći posleratni beogradski Hamlet. Svetlana Bojković i Petar Božović, još uvek studenti, debituju u predstavi ĐIDO koju režira Minja Dedić. Vlastimir Đuza Stojilјković i Zoran Radmilović počinju sezonu kao članovi Atelјea 212. Još jedna domaća komedija prikazana je na Sceni na Terazijama – PONOĆNA PROVALA Miroslava Mitrovića.

Kontakt info

Adresa:
Beogradsko dramsko pozorište
Mileševska 64a
11000 Beograd, Srbija


Telefoni:
Centrala: +381.11.283.51.11
Biletarnica: +381.11.283.70.00
Marketing: +381.11.283.60.25 i 283.71.11
Računovodstvo tel/faks: +381.11.283.52.98
Tehnički sektor tel/faks: +381.11.283.55.70


E-mail:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., direktor
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., operativni direktor
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., tehnički direktor
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., šef marketinga
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., rukovodilac finansijske službe
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sekretar
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., umetnički sekretar i PR
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., dramaturg
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Trenutno na sajtu

Ko je na mreži: 42 gostiju i nema prijavljenih članova

Prijavite se na info listu

Radno vreme biletarnice

Radnim danima i subotom:
10:00-14:00 и 18:00-21:00

Nedeljom:
18:00-21:00

Naša lokacija