Harold i Mod
grb
facebook logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

Snimlјen u eri velikih ostvarenja kao što su DIPLOMAC, BONI I KLAJD, ROZMARINA BEBA, PONOĆNI KAUBOJ, PAKLENA POMORANDžA, HAROLD I MOD do danas je sačuvao popularnost, gotovo kultni status, kod publike, ali i stručne javnosti. Zabeležen je u američkom Nacionalnom filmskom registru kao delo od značaja, a često se nalazi na različitim top listama. Tako na primer, zauzima 45. mesto na listi najsmešnijih komedija svih vremena Američkog filmskog instituta. Premijera predstave HAROLD I MOD odigrana je u Beogradskom dramskom pozorištu dva meseca posle izvođenja na Brodveju, 23.marta 1980. godine u režiji Paola Mađelija. U glavnim ulogama bili su Tatjana Lukjanova ( Mod ), Milan Erak ( Harold ), Žiža Stojanović ( gospođa Čejzn ). Posle smrti Milana Eraka, Harolda je igrao Slobodan Beštić, a predstava je bila na repertoaru do 2003. kada je preminula Tatjana Lukjanova.

O PISCU

Kolin Higins (1944-1988.), američki scenarista, glumac, reditelј i producent proslavio se crnohumornom komedijom HAROLD I MOD, te ostao zabeležen u istoriji kinematografije, mada ni jednim drugim, svojim ostvarenjem nije ponovio uspeh ove priče. Prvobitnu, polučasovnu verziju scenarija HAROLD I MOD, Higins je napisao 1967. godine kao finalni rad na master studijama kreativnog pisanja na UCLA. Celovečernji film u režiji Hola Ešbija prikazan je 1971, potom je objavlјen istoimeni roman (1971.), da bi usledile francuska TV adaptacija koju je režirao Žan Klod Karijer (1978.), kao i mnogobrojne pozorišne verzije širom sveta.

O REDITELjU

Milan Karadžić, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na katedri za Pozorišnu režiju u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jeftića 1986. godine, predstavom DON ŽUAN u SKC-u. Stalno je zaposlen kao umetnički direktor i reditelј u pozorištu “ Boško Buha “. U matičnom pozorištu režirao je preko dvadeset pet predstava za decu ( USPAVANA LEPOTICA; CAREV ZATOČNIK; VASILISA PREKRASNA; MAČOR U ČIZMAMA; SNEŽNA KRALjICA; TRI MUSKETARA; LEPOTICA I ZVER itd. ) i predstavu UKROĆENA GOROPAD, na večernjoj – Sceni kod Konja. Režirao je na gotovo svim beogradskim scenama: u Pozorištu lutaka “ Pinokio “ ( BAŠ ČELIK ), u Narodnom pozorištu ( GOVORNA MANA; SUZE SU OK ), u Atelјeu 212 ( PEG, SRCE MOJE; TURNEJA; M(J)EŠOBITI BRAK; EGZIBICIONISTA ), u Beogradskom dramskom pozorištu ( SUPARNICI; FREDERIK; VILLA SACHINO; TRANSILVANIJA; LAKA KONјICA ), u Zvezdara teatru ( ANĐELA; TRE SORELLE), u Pozorištu na Terazijama ( PARADOKS ). Takođe je režirao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ( POP ĆIRA I POP SPIRA ), u Narodnom pozorištu u Nišu ( OŽALOŠĆENA PORODICA; UKROĆENA GOROPAD ), u Crnogorskom narodnom pozorištu ( ŠKOLA ZA ŽENE ), u Gradskom pozorištu u Podgorici ( NOVELA OD LjUBAVI; ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA; ZAUVIJEK TVOJ; NENAGRAĐENI LjUBAVNI TRUD ), u Centru za kulturu u Tivtu ( BOKEŠKA TRILOGIJA- BOKEŠKI D-MOLL; INOMMINATO; BETULA U MALU VALU ), u Kralјevskom pozorištu “ Zetski dom “ u Cetinju ( ČAROBNјAK ). Režirao je i u pozorištima u Somboru, Vršcu, Leskovcu, Zaječaru, itd. Osvojio je dve Sterijine nagrade, nagradu “ Bojan Stupica “, nagradu “ Ardalion “ za režiju na užičkom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, nagradu “ Gita Predić “ za režiju u Pozorištu “ Boško Buha “, nagradu “ Joakim Vujić “, više nagrada na Festivalima pozorišta za đecu u Kotoru, nagradu na Festivalu Vršačka pozorišna jesen, itd.

REČ REDITELjA

Najtačnija odrednica za moje viđenje komada HAROLD I MOD je realistička bajka. Bajka, jer se odnekuda pojavila vila i izlečila dečaka. Realistička, jer takvih vila ipak ima svuda oko nas, samo ih treba videti. One su prisutne u vidu jednog životnog principa, jednog pogleda na svet, koji se danas, istina, retko sreće. Živeći živote pune stega, normi, histerije, živote bez pravih emocija i komunikacije, mi zaboravlјamo jednu važnu veštinu: Lepotu živlјenja. Zaboravlјamo, takođe, na vrednost prave lјubavi, onakve kakvu je Mod otkrila Haroldu. Ljubav koja je neopterećena i koja ne opterećuje.

REČ DRAMATURGA

Harold je muškarac, a Mod je žena. Harold je najmlađi lik u komadu, a Mod najstariji. Ipak, među njima postoji mnogo više sličnosti nego razlika… Za početak, oboje su opsednuti smrću. Za Harolda, lažna samoubistva su jedini način da privuče pažnju majke, a smrt jedino što dokazuje da je zapravo živ. Za Mod, smrt je ono za šta se priprema, sledeći logičan korak u njenom životu, ne odlazak, već prelazak na neko drugo mesto. Nјih dvoje upoznaju se na groblјu. Pomno proučavajući smrt, oni zajedno slave život.

Svaki susret Harolda i Mod sa drugim likovima u komadu predstavlјa pravi sudar svetova. Dok Harold i Mod uživaju u svakom trenutku, pridajući mu značaj i učeći iz njega, ostatak sveta je opsednut nekim sasvim sporednim vrednostima, i čitava njihova egzistencija svodi se na postupanje “ po pravilima službe “. Iako je u realnom svetu nemoguće živeti nepoštujući pravila, Mod će nas podsetiti da ipak s vremena na vreme možemo da zastanemo, udahnemo i razmislimo gde se nalazimo. Jer, konstantno jureći za životom, mi zapravo propuštamo njegov veliki deo.

Vreme trajanja: 1 sat 45 min.

Premijera: 06.06.2010.

PRIJATELjI PROJEKTA:

PISAC
Kolin Higins


REŽIJA
Milan Karadžić


PREVOD
Zoran Tasić


DRAMATURG
Milena Depolo


SCENOGRAF
Geroslav Zarić


KOSTIMOGRAF
Jelena Stokuća


KOMPOZITOR
Zoran Erić


SCENSKI GOVOR
Dr. Ljilјana Mrkić Popović


SCENSKI POKRET
Marija Milenković


SPECIJALNI EFEKTI
Miroslav Lakobrija


VAJARSKI RADOVI
Živorad Radenković


ASISTENT KOSTIMOGRAFA
Katarina Urošević


ASISTENT ZA SPECIJALNE EFEKTE
Nenad Gajić


ORGANIZATOR
Srđan Obrenović


INSPICIJENT
Jovana Matić


SUFLER
Dragana Anđelković


FOTOGRAFIJE
The Worst_Borislav Pešić Blagoja


LICA

Mod
Milena Dravić

Harold

Petar Benčina

Gđa Čejzn

Vesna Čipčić

Mari sobarica

Ivana Nikolić / Milica Milša

Doktor

Ljubomir Bandović / Pavle Pekić

Sveštenik

Slobodan Ćustić

Inspektor Bernard

Bora Nenić

Baštovan

Vladan Milić

Silvija

Jelisaveta Orašanin

Roz

Anja Alač

Nensi

Jelena Rakočević Cekić

Dopl, inspektorov pomoćnik

Mateja Popović


PRODUKCIJA
BDP