Hotel Evropa
grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

Ovaj neizvođen tekst Siniše Kovačevića jedina je tragikomedija koju je napisao, a smešten je u 1980. godinu u hotel, zapravo pansion, „Evropa“. Paradoksalno, iščašena nostalgija kakvom su obojeni Kovačevićevi likovi razotkriva dekadenciju i postepeno odumiranje postulata na kojima počiva građanska Evropa, a efekat je razoružavajuće mračna komedija o vremenu prošlom i njegovim posledicama na sve buduće generacije, o razarajućem diskretnom šarmu nestajuće buržoazije.

Maša Stokić, dramaturg

O PISCU / REDITELjU

Siniša Kovačević rođen je 30.05.1954. u Sremskoj Mitrovici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao jedan od najbolјih studenata u istoriji FDU.

Autor je dvadeset radio drama izvedenih na programima jugoslovenskih, ruskih i nemačkih radio stanica. Televizijske drame „Mala šala“, „Svečana obaveza“ i „Vera Hofmanova“ uvršćene su u antologiju „TV drama“ i pobednice mnogih internacionalnih festivala. Autor je televizijskih serija: „Najviše na svetu celom“, „Portret Ilije Pevca“, „Sinovci“ i „Gorki plodovi“, od kojih je poslednje dve i režirao. Napisao je scenarija za igrane filmove: „Država mrtvih“, „Najbolјi“, „Ptice koje ne polete“, „Bolјe od bekstva“, „Sinovci“, „Maša“ (ova poslednja dva je i režirao)… Film „Sinovci“ pobednik je Međunarodnog filmskog festivala „Zlatni vitez“ u Moskvi, a ostvarenje „Maša“ proglašeno za najbolјi film festivala u Čenaju, u Indiji. Serija „Gorki plodovi“ od 32 jednosatne epizode, koju potpisuje kao scenarista i reditelј, prikazana je na nacionalnoj televiziji i pobednik je Internacionalnog televizijskog festivala u Rusiji, u Lipecku.

Napisao je pozorišne drame: „Poslednja ruka pred fajront“, „Novo je doba“, „Kralјević Marko“, „Sveti Sava“, „Ravi“, „Đeneral Milan Nedić“, „Janez“, „Hotel Evropa“, „Bajka o češlјu i violini“, „Slepačka akademija“, „Virus“, „Čardak ni na nebu ni na zemlјi“, „Zečji nasip“, „Srpska drama“, „Velika drama“, „Čudesni“, „Učitelјica“… Višestruki je dobitnik svih pozorišnih, radijskih, televizijskih i filmskih nagrada eks Jugoslavije i potonjih država. Igran u gotovo svim profesionalnim i amaterskim pozorištima u Srbiji. Nјegova ostvarenja prevedena su na engleski, ruski, jermenski, bugarski, nemački, grčki i makedonski jezik. Redovni je profesor univerziteta (FDU). Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu, dekan u dva mandata na Fakultetu umetnosti BK, narodni poslanik… Živi i stvara u Beogradu i Surduku.

REČ PISCA

Dragi reditelјu,

Ovo je, moram priznati, jedna neobična i zbunjujuća drama. Verujem da je uz to, ovo i jedna dobra drama. Mogla je biti pisana i sasvim drugačije, bolјe rečeno, mogla je biti pisana i sasvim uobičajeno. Dakle, sa tročinskom ili čak petočinskom strukturom, sa jedinstvom mesta, vremena, radnje… Sa žestokim sukobom. Dakle, mogli su se uvažiti svi dramaturški postulati od Aristotela, Korneja, Frajtaga pa do Arčera. Ali bi se onda, svakako, izgubila ova „neobičnost“, isprepletanost vremena i prostora, zaumnost, odsutnost realnosti… Toliko imanentne ovakvoj vrsti lјudi. Izbila bi se ona dragocena izmaglica, ona sfumato atmosfera, kao na slici starih majstora. Uopšte, mislim da je sfumato pravi izraz za čitanje i postavku ove drame. I u njenom likovnom a i svakom drugom smislu. Ono što ja ne bih voleo, to su zidovi na sceni, scenografija koja asocira na realističnu atmosferu hotela ili pansiona. Radnja po tim prostorima treba da se odvija simultano a sobe stanara da budu omeđene samo svetlima. Ali, ko je uopšte pisac da postavlјa bilo kakve uslove i zahteve. To su, dragi moj reditelјu, tvoji problemi i ti ćeš ih i rešavati. Možda je drama, upravo zato, najnesrećniji književni rod, jer o njenoj sudbini odlučujemo nas dvojica. O sudbini i izgledu. I to se, nažalost, ne menja čak ni kada sami režiramo svoje komade.

A što se glumca koji će igrati ulogu Džonatana tiče, on će sve razumeti. Dovolјno je i talentovan i iskusan. Treba da igra ulogu ali i da se igra sa njom. Sa likom, tačnije rečeno. Pomalo brehtovski. Samo što ovde ne napušta karakter, nego situacije. Želim ti uspeh i dobro zdravlјe. I dobru predstavu, svakako… Mada je lakše biti zdrav.

Siniša Kovačević, dramski pisac

REČ REDITELjA

Dragi pišče,

Dozvolićeš mi da i ja sa tobom budem na ti, budući da si prvi prekoračio ovaj prag profesionalne intimizacije. Svaka ti je k’o Nјegoševa. Nemoguće je polemisati sa takvom kreativnom, intelektualnom i lјudskom gromadom kao što si TI. Suočio si me sa velikim problemima… Valјda ću uspeti da ih rešim. Drama zaista jeste najnesrećniji književni rod, jer o njenoj sudbini i izgledu odlučujemo nas dvojica. I to se, na žalost, ne menja, čak ni kada sami pišemo komade koje ćemo režirati. I ja tebi želim dobro zdravlјe i dobru predstavu, naravno… Mada je lakše biti zdrav.

Siniša Kovačević, reditelј

Vreme trajanja: 1 sat 40 min.

Premijera: 30.01.2015.

PRIJATELjI PROJEKTA:

PISAC
Siniša Kovačević


REŽIJA
Siniša Kovačević


SCENOGRAF
Miodrag Tabački


KOSTIMOGRAF
Jelena Stokuća


KOMPOZITOR
Kristina Kovač


ORGANIZATOR
Ivana Jovović


INSPICIJENT
Olivera Milosavlјević


SUFLER
Dragana Anđelković


FOTOGRAFIJE
The Worst_Borislav Pešić Blagoja


LICA

Džonatan Smit
Slobodan Boda Ninković

Aleksandar

Mateja Popović

Gospođa Birgit Blab, devojačko Fon Ritenkrojc

Danica Ristovski

Gospođica Emilija Dipon

Jelena Čvorović Paunović

Đuzepe Talјatela

Nebojša Ljubišić

Huan Dijaz Ramirez

Boris Radmilović

Matija Van Der Sad

Dragoslav Ilić

Anke Klajsen

Dobrila Ilić

Gertrude Klajsen

Azra Čengić

Jozef Prihaska

Zoran Simonović

Poštar, majstor, katolički sveštenik, islednik, Sulejman Topuz

Zoran Đorđević

Mlađa žena

Slađana Vlajović


PRODUKCIJA
BDP