Idealan muž
grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

Društvena satira ekscentričnog irskog pisca druge polovine XIX veka može se, kroz na prvi pogled banalnu temu, povezati sa mnogim socijalnim i političkim problemima današnjice. Lepršavo, gotovo vodviljski, Vajld se poigrava tezom da savršeni muškarac ipak ima mane, da ničija prošlost nije blistava, bez mrlje. Kroz pitanje kakav bi onda bio idealan muž, Vajld se bavi društvenim licemerjem. Istovremeno, britko pero Oskara Vajlda dotiče i pitanja korupcije u višim krugovima, te javne i privatne časti političara.

“Ranije ili kasnije, svi ćemo platiti za ono što smo uradili. Ipak, nikog ne bi trebalo procenjivati isključivo na osnovu prošlih dela”, zabeležio je Vajld. Uz “Važno je zvati se Ernest”, ovo je njegova najpopularnija i najčešće izvođena, adaptirana i ekranizovana komedija. Praizvedba je bila 3. januara 1895. godine u londonskom Hajmarket teatru i izvedena je 124 puta, uprkos suđenju Vajldu koje je tad bilo u toku. Džordž Bernard Šo zapisao je u kritici predstave: “Gospodin Vajld je, po meni, naš jedini, istinski Dramatičar. On se poigrava svime – duhom, filozofijom, dramaturgijom, glumcima i publikom”.

O PISCU

Oskar Vajld (1854, Dablin - 1900, Pariz) pseudonim je jednog od najznačajnijih književnika viktorijanske ere, irskog stvaraoca i erudite, Fingala O'Flaerti Vilisa. Pisao je poeziju, priče, romane, drame, eseje i epigrame, a stvarao je pod uticajem filozofskog pravca u usponu - estetizma. Godine 1890. objavio je najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“, koje se smatra klasikom gotičke horor fikcije. Javnost je tada u romanu videla prikaz nastrane veze između dva muškarca. U odbranu, u predgovoru romana, Vajld je napisao: „I greh i vrlina samo su umetnikovo sredstvo za stvaranje umetnosti“.

Vajld je početkom 1890-ih godina objavio četiri komedije, od ukupno osam drama koje je napisao (“Lepeza gospođe Vindermir”, !Žena bez značaja”, “Idealni muž” i “Važno je zvati se Ernest”), što ga je učinilo jednim od najuspešnijih dramatičara kasno-viktorijanskog Londona, koji se podmevao licemerju svog doba.

Na vrhuncu slave, Vajld je progonjen zbog nedoličnog ponašanja, a 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 1900. godine, napušten od svih.

REČ REDITELjA

“Pa ceo svet je pozornica
gde ljudi svi i žene glume;
Svak se pojavi tu i ode; i odglumi
U svom životu mnoge uloge…”
(“Kako vam drago”, Vilijam Šekspir)

Mnogo je uloga koje igramo za života. I svaka od njih neku masku sa sobom nosi. Maske za daleke nam i nebitne, maske za bliske, maske za najbliže: prijatelje, smrtne neprijatelje, roditelje, decu; za one koje volimo i one koje mrzimo, za one koji su nam u srcu…

A kada ostanemo sami i pogledamo se u ogledalo sopstvene duše, skidajući tu poslednju, najintimniju masku, zapitamo se šta li se nalazi ispod nje.

Ako uopšte nečeg i ima.

Predrag Štrbac

O REDITELjU

Predrag Štrbac, rođen u Negotinu. Diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu. Režirao predstave po tekstovima Šekspira, Čehova, Ibzena, Dukovskog, Koljade, Fejdoa, Sigarjeva, Majenburga, Nušića, Popovića, Vajlda… u pozorištima Srbije, BiH i Švajcarske.

Reditelj Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Vreme trajanja:

Premijera: 20.02.2019.

PISAC
Oskar Vajld


PREVOD
Olja Đorđević


ADAPTACIJA I REŽIJA
Predrag Štrbac


SCENOGRAFIJA
Marija Kalabić


ASISTENT SCENOGRAFA
Tamara Branković


KOSTIM
Dragica Laušević


ASISTENT KOSTIMA
Srđan Perić


KOMPOZITOR
Ljubomir Ćustić


LEKTOR
dr. Dejan Sredojević


SCENSKI POKRET
Igor Greksa


ORGANIZATOR
Ivana Jovović


INSPICIJENT
Dejan Popović


SUFLER
Jovana Matić


FOTOGRAFIJE
Marija Ivanišević


LICA

Ser Robert Čiltern, podsekretar inostranih poslova
Branko Janković

Gospođa Čivli
Milica Milša

Ledi Gertruda Čiltern, supruga ser Roberta
Tatjana Kecman

Lord Goring
Aleksandar Jovanović

Erl od Kaveršama, Goringov otac
Bora Nenić

Gospođica Mejbel Čiltern
Stanislava Nikolić

Ledi Makrbi
Nada Macanković

Grofica od Bazildon
Jadranka Selec

Gospođa Maršmon
Dobrila Ilić

Vikont de Nonžak, francuski konzul
Vladimir Kerkez

Gospodin Montford
Nikola Malbaša

Mejson, sluga
Dragiša Milojković

Garderoberke
Ana Čupić i Marija Jozić


PRODUKCIJA
BDP