Iz života insekata
grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

Satira “Iz života insekata” Karela Čapeka objavljena je 1921, a praizvedba je bila godinu dana kasnije u Narodnom pozorištu u Brnu (Češka). Par meseci kasnije izvedena je u Sjedinjenim državama, a 1923. i u Velikoj Britaniji. Čapek je komad napisao u saradnji sa bratom Jozefom.

Drama se odigrava u šumi u kojoj Putnik lutalica posmatra insekte u čijim odnosima i ponašanju on prepoznaje različite ljudske karatketere – flertujuće leptire u stalnoj potrazi za partnerima, sebične balegare, ratoborne i uniformne mrave. Putnik će uskoro postati svedok rata insekata koji upozorava i oslikava upravo ono što će se u stvarnom svetu nešto kasnije dogoditi - rađanje totalitarizma i početak drugog svetskog rata. Ovo Čapekovo delo nosi snažnu anti-ratnu poruku i dalje je jedna od njegovih najizvođenijih drama.

U komadu koji se ubraja u blistavije primerke društveno angažovanog ekspresionizma rascep između pojavne realnosti i realnosti ekspresionističkog viđenja sveta dolazi do svog vrhunca - ljudske osobine pripisane su insektima. Piscu je to omogućilo da otvoreno kritikuje posleratni život u tadašnjoj Češkoj, a tokom kasnijih izvođenja, tridesetih godina prošlog veka, komad je povezivan sa nastankom nacizma i staljinističkom erom, odnosno sa svim opasnostima koje militarizacija i uniformno mišljenje nose budućnosti civilizacije.

O PISCU

Češki dramatičar, novelista, esejista, izdavač, umetnički fotograf i kritičar, Karel Čapek (1890-1938) jedan je od najznačajnijih stvaralaca prve polovine 20. veka. Reč “robot”, karakteristična za tehničko-tehnološku civilizaciju, prvi put se pominje u njegovoj naučno-fantastičnoj drami “R.U.R”. Više puta je predlagan za Nobelovu nagradu za književnost, jedan je od osnivača češkog PEN centra, koje već decenijama dodeljuje priznanje nazvano njegovim imenom za literarno delo koje doprinosi jačanju demokratskih i humanističkih vrednosti u društvu.

Govorio je: „Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju“. Njegovi zapisi o pozorištu i umetnosti aktuelni su i danas:

„Posle premijere, kompletna ekipa ostaje u potpunoj neizvesnosti; ne znaju da li su izgubili na celom frontu ili su postigli ogroman uspeh. Tetura se u mraku nesigurnosti. Sutradan se kupuju sve novine da se bar iz glasova kritike saznalo kako je stvar na kraju ispala. E pa, iz novina se saznaje da je predstava imala neku radnju, koju svaki kritičar prepričava drugačije.
- Da je predstava a) doživela trijumf, b) primljena mlako, c) da je deo publike zviždao, d) da je predstava postigla potpun i zaslužen uspeh;
- Da reditelj a) nije imao nikakvog posla, b) nije mogao da uradi ništa više, c) nije bio dovoljno pažljiv, d) zaslužuje pohvalu;
- Da su glumci igrali a) nadahnuto, b) tromo, c) sa oduševljenjem, d) kao da nisu naučili tekst, i e) tako da su mnogo doprineli uspehu predstave;
- Da je glavna glumica bila a) izvanredna, b) očito indisponirana, c) plavuša, d) crnka;
- Da je glavni glumac svoju ulogu a) potpuno pogrešno shvatio, b) igrao toplo i prirodno (čak će se pročitati i to da je tu ulogu izvrsno odigrao neki sasvim drugi glumac, iako je svima poznato da to nije tačno);
- Da su scenografija i kostim bili a) skladni, b) ispod nivoa predstave;
- Da je uigranost ansambla bila a) savršena kao i uvek, b) nedovoljna.
Posledica svega ovoga je to da ekipa nikada neće saznati da li je predstava doživela uspeh; broj repriza tu ništa ne pokazuje jer u pozorištu vlada uverenje da mali broj igranja znači da je predstava bila loša i nikakva, a veliki broj igranja znači da je u pitanju šund...“

„Kako nastaje pozorišna predstava“ (1925)

(...)

„Mogu da govorim o umetnosti ali moram da govorim i o bogu i đavolu, jer neka niko ne misli da je umetnost van domašaja dobra i zla. Naprotiv, u umetnosti ima mesta za uzvišeniju časnost i ogavniju niskost i porok nego u ma kom drugom ljudskom pozivu. Postoji umetnost čista. Koja se bori za čist i savršen rad; postoji umetnost u kojoj je oblik odeljen i iskupljen, skoro bih rekao božanstven; jer na delima može da leži nešto kao jasan blagoslov ili nejasno, mutno prokletstvo. Zavisi samo od tebe; čim više voliš delo, tim ćeš sa većom snagom da prodreš u njegovi punu i tajanstveno savršenu bit. Tvoje delo nije ti zadano radi toga da se ti njime istakneš – nego da bi se njime očistio, da bi se odvojio od samoga sebe. Ne stvaraš iz sebe, nego nad sobom, teško i mukotrpno osvajaš lepše gledanje i slušanje, jasnije rezonovanje, veću ljubav i dublja spoznavanja – više nego onaj kakav si bio kad si pristupio delu. Stvaraš zato da bi na svom delu spoznao oblik i savršenstvo stvari. Tvoje služenje delu – to je bogosluženje. A nasuprot ovome postoji umetnost nečista i prokleta“...

Kompozitor Foltin (1939)

REČ REDITELjA

Čapek je humanista. Ja se trudim da budem humanista. Ne vidim važniji trud od tog.
Ivan Vuković

O REDITELjU

Ivan Vuković (1983. Beograd) diplomirao je Pozorišnu reziju, FDU, Beograd, na klasi profesora Nikole Jevtića i profesorke Alise Stojanović.

Predstave:
2008. Pozorište Dadov Beograd, Tina Fej: ”Loše devojke”
2008. Narodno pozorište “Toša Jovanović” Zrenjanin, Malgoržata Mročkovska : “Justina, sestra moja”
2010. Narodno pozorište “Bora Stanković” Vranje, Džon Ozborn : “Osvrni se u gnevu”
2010. Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd, Teri Džonson : “Histerija”
2011. Narodno pozorište u Nišu, Radoslav Pavlović: ”Devojke”
2011. Dom Omladine Beograd u koprodukciji sa Harvardskim univerzitetom, Stiven Grinblat: “Šekspir- izgubljeno/nađeno”
2012. Scena Stamenković Beograd, Kristofer Durang: ”Ludi od terapije”
2013. Narodno pozorište u Nišu, Ivo Brešan : “Veliki manevri u tijesnim ulicama”
2014. Narodno pozorište u Nišu, Radoslav Pavlović: “Mala“
2014. Narodno pozorište u Nišu, "12 gnevnih žena" Jelena Mijović
2015. Narodno pozorište u Užicu, "Svrati, reče čovek" Ivan Velisavljević
2016. Narodno pozorište, "Sirano" , Edmon Rostan
2017. Narodno pozorište u Užicu, "Kralj Lir" Vilijem Šekspir

Vreme trajanja:

Premijera: 06.12.2017.

PISAC
Karel Čapek


PREVOD SA ENGLESKOG JEZIKA
Slobodan Obradović


REŽIJA
Ivan Vuković


ADAPTACIJA
Slobodan Obradović


SCENOGRAF
Vesna Popović


KOSTIMOGRAF
Ivana Mladenović


KOMPOZITOR
Irena Popović Dragović


SCENSKI POKRET
Marija Milenković


ASISTENT SCENOGRAFA
Tamara Branković


ORGANIZATORI
Ivana Jovović, Tamara Hristov


INSPICIJENT
Dejan Popović


SUFLER
Svetozar Udovički


FOTOGRAFIJE
Marija Ivanišević


LICA

Putnik
Miloš Đorđević

Profesor, Gospodin Balegar, Pronalazač

Lako Nikolić

Otokar, Gospodin Zolja, Druga Glista

Jovo Maksić

Viktor, Gospodin Cvrčak

Milorad Damjanović

Treći Balegar, Drugi Inženjer (Narednik)

Vladan Milić

Kliti, Larva, Prvi Inženjer (Diktator)

Milica Janevski

Čaura
Aleksandra Anja Alač

Feliks, Parazit
Nemanja Oliverić

Iris, Gospođa Balegar, Gospođa Cvrčak, Prva Glista
Katarina Marković

Bubnjar
Nemanja Bubalo

Violina
Nikola Dragović

Harmonika
Ivan Mirković


PRODUKCIJA
BDP