Ključevi od Leraha
grb
facebook logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

Retko izvođena drama “Ključevi od Leraha”, sa podnaslovom “U potrazi za srećom”, Nikolaja Koljade, napisana je 1993. godine u Hamburgu, tokom piščevog studijskog boravka u Nemačkoj, a praizvedba je bila 1999. godine u Pozorištu mladih u Sovetsku (Kalinjgradska oblast). To je mračna fantazmagorija o čežnji za slobodom i ljubavlju, za domom i spokojem, koja – neostvarena postaje svojevrsni okidač za neprobojni krug mentalnog zatvora/pakla. Ovaj lucidni „bal nakaza“, kako ga pisac naziva, sastavljen je od makabričnog, jezičkog plesa izuzetno slikovitih ženskih likova, koji od turobne prošlosti ne mogu da pobegnu, čak ni kada je sahrane.

Ovo je prvo izvođenje u Srbiji.

O PISCU

Jedan od najznačajnijih, savremenih ruskih dramatičara Nikolaj Vladimirovič Koljada rođen je 1957. godine u selu Presnogorkovka, u Kus-tanajskoj oblasti (na krajnjem severu današnjeg Kazahstana). Drame objavljuje od 1982. godine, a prvi izvedeni komad mu je “Igra zaloga” – 1987. u Pozorištu mladih u Tomsku. Tokom teatarske karijere duge više od tri decenije napisao je stotinak drama, bavio se režijom i glumom, bio producent i profesor dramaturgije. Osnovao je sopstveno pozorište Koljada teatar (2001) u Jekaterinburgu, gde živi i radi. Objavio je 10 knjiga dramskih tekstova, a njegovi komadi igrani su širom planete – od Kanade i SAD, preko Velike Britanije, Nemačke, Finske, Italije, Bugarske, Mađarske, Mongolije do Australije. Zaslužni je umetnik Ruske federacije, a između ostalih dobitnik je i značajnog međunarodnog priznanja Nagrade Stanislavskog. Godine 1994. U Ekaterinburgu (ranije Sverdlovsku), pokrenut je jedinstveni festival - "Koljada plejs”, na kome je učestvovalo 18 ruskih i inostranih pozorišta.

Najčuvenije drame, koje su i kod nas izvođene, su “Murlin Murlo”, “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”, “Kokoška”, “Poloneza Ognjinskog”, “Praćka”...

Provincijalni život u njegovim dramama predstavljen je u svom najogoljenijem obliku. Njegove drame su momentalno bile osuđene kritikom „černuhe“ – mračnog vela prisutnog u savremenoj ruskoj drami u vidu pesimističkog pogleda na svet. Ova proza je probudila interes ka „malom čoveku“, „poniženom i uvređenom“, motivima formiranim u 19-ovekovnoj tradiciji kada se književnost okreće ka narodu i njegovim patnjama, prikazujući svet kao koncentraciju socijalnog užasa. Motiv nasilja postaje jedan od najzastupljenijih motiva černuhe, dok su neke od najzastupljenijih situacija opijanje, maltretiranje, mučenje, ponižavanje, ali sada nadmoćni ne čine zlo nad slabijima, već gledamo „ponižene i uvređene“ kako se međusobno ponižavaju i vređaju. Ova proza je dokazala da u savremenom „mirnom“ životu ni na minut ne prestaje krvava borba za opstanak.

REČ REDITELjA

Revoltirane socijalnim razlikama uzrokovanim podelom kapitala, Koljadine likove pokreće strah da će svaka njihova inicijativa biti osujećena, sa verom da uklapanje u sistem podrazumeva odustajanje od sebe i pristaju na kompromise u vidu stavljanja maski određenih sistemom koji ih jede, što rezultira globalnim nezadovoljstvom i sve većom netrpeljivošću i dovodi do kreiranja sveta u kom ponižavanje i tlačenje bližnjeg zarad ublažavanja osećaja odbačenosti i nepripadanja teži da postane vaspitni sistem, koji će iznedriti generacije ogorčeniih i besnih.

Ubićemo poslednje trzaje ličnih potreba i stremljenja, jer biti iskren prema sebi i pratiti sopstvene želje znači biti slab i ugrožen od strane sistema, bežimo i odustajemo, odlazeći iz svojih gradova i države negde daleko, u potrazi za čarobnim štapićem koji će magično skinuti kletvu nepripadnosti sa naših života.

Koljadine likove vezuju očaj, besmisao, ogorčenost zbog tuđe sreće i nedovoljno vere u to da je njihova lična sreća takođe moguća i bez ugnjetavanja i eliminisanja „srećnih“. Rusija 90-ih ne razlikuje se mnogo od Srbije danas. Generacija mladih u Srbiji analogna je „deci perestrojke“, koja su imala velika očekivanja, ogromne ambicije i prerano doživela razočaranje. Izneverenih nada srljamo pravo u samoponištenje – agresijom, neautentičnošću, preuzimanjem tuđeg „boljeg“ identiteta, infiltrirajući se u sistem, kako nas ne bi progutao.

Sreća nije u Lerahu, Moskvi, niti Beogradu, sreća je tamo gde sami odaberemo da bude. Ironijski osvrt na temu gubitka ličnosti u borbi sa osećajem izneverenosti pisca maestralne sposobnosti u pronicanje suštine međuljudskih odnosa u okolnostima totalnog beznađa života na samom „dnu“ potrebna je Srbiji danas, čiji identitet stoji labavo na bolesnoj nozi i očajnički vapi za jednim takvim malim Lerahom, nasumično izabranom na karti, u kome je sreća moguća.

Nataša Radulović

O REDITELjU

Nataša Radulović (1992) student je master studija Pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, klasa profesora Egona Savina. Predstava „Ključevi od Leraha“ treća je po redu drama Nikolaja Koljade koju režira. Njena ispitna predstava 3. godine „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri“ Nikolaja Koljade, premijerno izvedena u prostoru IMK „Zmaj“ (2014) u januaru 2015. godine je uvrštena u redovan repertoar UK „Vuk Stefanović Karadžić“, a zatim i nagrađena u Jekaterinburgu, Rusija za najbolju žensku ulogu na festivalu „Kolyada-Plays“ 2015. i prošla selekciju za 3. internacionalno umetničko bijenale na Uralu. Idejni je tvorac i umetnički direktor Prvog beogradskog festivala savremene ruske drame (UK „Vuk Stefanović Karadžić“, april 2016.). Za festival je režirala predstavu „Za tebe“ Nikolaja Koljade (2016). Reditelj je aktuelne predstave „Osvrni se u Gnevu“ Džona Ozborna (Šafarikova 7). Autor je prevoda nekoliko drama sa ruskog: „Ključevi od Leraha“ i „Kornjača Manja“ Nikolaja Koljade i „Štucanje“ Vladimira Zujeva. Od 2011. piše za zvanični bilten Bitefa. Diplomirala je predstavom „Nevidljiva deca“ Vasilije Antonijević, rađenoj po motivima drame „Ludi od ljubavi“ Sema Šeparda u Beogradskom dramskom pozorištu.

Vreme trajanja: 1 sat i 20 min.

Premijera: 01.11.2016.

PISAC
Nikolaj Koljada


PREVOD I ADAPTACIJA TEKSTA:
Nataša Radulović


REŽIJA
Nataša Radulović


SCENOGRAFI
Nađa Antić / Nera Vulović


KOSTIMOGRAF
Kristina Nikolić


KOMPOZITOR
Ana Krstajić


ORGANIZATOR
Jelena Radivojević


INSPICIJENT
Zoran Milojević


FOTOGRAFIJE
Dunja Kovačević


LICA

Ljuba
Elizabeta Đorevska

Margo

Olivera Viktorović Đurašković

Andrej

Pavle Jerinić

Marina

Anđela Jovanović

Maksim

Joakim Tasić


PRODUKCIJA
BDP