Mesec u plamenu
grb
facebook logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

U vreme kada se više ne pišu pisma, već samo sms poruke ili romani i komadi koji im veoma nalikuju, nije bio mali izazov napisati komad sačinjen od epistola koje su jedna drugoj pisale slikarka Milena Pavlović Barilli i njena majka, Danica Pavlović.

O PISCU

Sanja Domazet je prozni i dramski pisac. Do sada je objavila romane: KO PLAČE i AZIL, za koje je dobila nagrade “ Žensko pero “ i “ Meša Selimović “; knjige eseja: ANATOMIJA ZANOSA, BOŽANSTVENI BEZBOŽNICI i SENKE; kao i knjigu drama i priča MOĆ MASKE. Premijerno je izvedeno više njenih komada PUNјENE TKVICE, KRILA OD OLOVA, DISHARMONIJJA, FRIDA, KOKO. Doktorirala je i predaje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nјena dela prevođena su na: bugarski, francuski i polјski jezik.

O REDITELjU

Stefan Sablić jepozorišni reditelј i muzičar iz Beograda. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u beogradu na katedri za Pozorišnu režiju u klasi profesora Egona Savina i studirao post diplomske studije iz Pozorišne režije na univerzitetu u Tel Avivu.

U dosadašnjoj karijeri režirao je: DNK, S. Belber ( Atelјe 212 ), BARON NA DRVETU, I. Kalvino ( Pozorište “ Boško Buha “ ), HINDUS HOĆE U BRONKS, I. Horovic ( JCCA ), PLAVA JEVREJKA, I. Samokovlija ( Zvezdara Teatar ), JEVREMOV ŽIVOT, A. Đaja ( Pozorište na Terazijama ), POSETA STARE DAME, F. Direnmat ( Bitef Teatar ), STENDALOV SINDROM, T. MekNeli ( Srpsko narodno pozorište, Novi Sad ), SUMNјIVO LICE, B. Nušić ( Kruševačko narodno pozorište ), KOVAČI, M. Nikolić ( Narodno pozorište, Beograd ), U POSETI KOD GOSPODINA GRINA, Dž. Baron ( Atelјe 212 ), PRIČA O VOJNIKU, Stravinski & Ramuz ( Tel Aviv ), ŽIVOT IZ POČETKA, M. Momčilović ( Teatar Kult ), ELEKTRA, D. Kiš ( Atelјe 212 ), PROKLETI KOVALSKI, N. Romčević ( Atelјe 212 ). Radio je u Laboratoriji za reditelјe u Linkoln Centru u Nјujorku.

REČ PISCA

Baš kao što umetnost Barillijeve uznemirava, tako i njena pisma ustalasavaju čitaoce i predstavlјaju ne samo svedočanstva o njenom lutanju i stranstvovanju, već i o bogatom opusu njenog stvaralaštva. Kao što umetnost nema domovine, tako domovinu nije imala ni Milena Pavlović Barilli, a njene slike i poezija bile su posrednici između onostranog i ovog sveta, posrednici “ za ono što se ne da iskazati uobičajenim lјudskim jezikom ”. Milena je bila snažan i usamlјeni glas svoje epohe. Koren njenog stvaralaštva jeste ovo tlo, ali su plodovi cvetali i nicali širom sveta. Nјeno delo je zagonetka, ali je još zagonetnija sila koja ga je proizvela. Ovaj komad želјa je da se kroz prepisku Milene Pavlović Barilli pronikne u motive, želјe, strahovanja, uspone, nadanja ove umetnice, za koju stvaralaštvo nije poticalo od “ moći ” već od “ morati ” i čija je priča univerzalna i danas. Širom Srbije, Evrope i sveta i danas stvaraju oni što nikome nisu potrebni, a koji životom plaćaju stvarajajući dela koja će promeniti svet, smatrajući da je život za takvu radost stvaralaštva, mala cena.

REČ REDITELjA

Milena Pavlović Barilli je bila veoma intrigantna ličnost, neuhvatlјiva, mistična i začudna. Nјen život i dela spajaju se u čudesnom, umetničkom ludilu. Bila je prefinjena umetnica sa ogromnom energijom stvaraoca i morala je da ima sudbinu sličnih koji su se ovde rodili. Živela je između ćežnje za toplinom kuće i domovine, njenog Požarevca i Beograda, i inostranstva gde je jedino mogla da se umetnički proverava i ostvaruje.

Svestan da se ne može ovako skromnim projektom dosegnuti celina njenog života i dela, ja sam ipak zadovolјan ovom predstavom koja nas u nagoveštajima uvodi u njen svet.

O MILENI PAVLOVIĆ BARILLI

Milena Pavlović Barilli (5. novembar. 1909. Požarevac — 6. mart. 1945. Nјujork), jedino dete požarevačke učitelјice Danice Pavlović i italijanskog kompozitora, pesnika i putopisca Bruna Barillija, svakako spada, nesumnjivo među najupečatlјive autore srpskog slikarstva, ali je bila i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Školovala se na beogradskoj Kralјevskoj umetničkoj školi (upisala sa trinaest godina), da bi nakon diplomiranja 1926. nastavila školovanje u Minhenu, na Blocherer Bosshardt, Knirr Schule i Akademie der Bildenden Kunste, gde ostaje do 1928. Iz Minhena odlazi u Španiju, potom nastavlјa umetničku karijeru u drugim evropskim prestonicama, Londonu, Parizu i Rimu. Družila se i izlagala sa evropskom umetničkom elitom ( Žan Kokto, Andre Breton ). U Londonu izlaže 1931, a u Parizu i Rimu 1932. godine. Uoči Drugog svetskog rata prelazi u Nјujork, gde ostaje do kraja života. U SAD je sarađivala sa modnim žurnalima: Vogue, Harper’s Bazzar, Glamour, Charm, kao i sa časopisom za uređenje enterijera i eksterijera ToVn&Country. Godine 1943. udala se za 10 godina mlađeg Roberta Tomasa Astor Goselina iz Čikaga. Osim slikarstvom i modnim dizajnom, tokom celog života bavila se i pesništvom. Umrla je u Nјujorku 6. marta 1945. godine, sahranjena je na groblјu stranih umetnika u Rimu. Za života je uradila preko 300 radova, puno skica i crteža. Mnoga platna su joj u kući-muzeju u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u Rimu.

Stvaralaštvo Milene Pavlović Barilli se uklјučuje u okvire tzv. slikarstva “ povratka redu „, koje je bilo dominantan tok u evropskoj umetnosti 20-ih i 30-ih godina prošlog veka. Lazar Trifunović svrstava je u okvire nadrealističkog slikarstva. Miodrag B. Protić prepoznaje tri perioda u njenom slikarskom opusu: “ minhenski “ ( 1928-1932. ), “ antički “ ( 1932-1936. ) i “ renesansni “ ( 1936-1945. ). Nјeno slikarstvo je, kao i njena poezija, magično i enigmatsko, sa pojedinim ikonografskim motivima koji se često ponavlјaju na njenim slikama: lampa, polomlјene vaze, ženski portreti na kojima kao da varira sopstveni lik. Bila je odličan poznavalac ikonografije i ikonologije. Inspiraciju za njen stil autori prepoznaju u stilizaciji tipičnoj za modne žurnale, zatim u slikarstvu španskih slikara od Velaskeza do Goje, kao i Hijeronimusa Boša. Poseban uticaj na njen opus imao je Đorđo de Kiriko.

Vreme trajanja: 1 sat 20 min.

Premijera: 10.12.2009.

PRIJATELjI PROJEKTA:

PISAC
Sanja Domazet


REŽIJA
Stefan Sablić


SCENOGRAF
Marko Kesić


KOSTIMOGRAF
Ljilјana Petrović


MUZIČKI SARADNIK
Dragan Cvetković


SCENSKI GOVOR
Dr. Ljilјana Mrkić Popović


VIDEO MATERIJAL
Lazar Bodroža


ASISTENT KOSTIMOGRAFA
Tina Bukumirović


ASISTENT ZA VIDEO MATERIJAL
Marko Dukić


ORGANIZATOR
Srđan Obrenović


INSPICIJENT I SUFLER
Zorica Popov


FOTOGRAFIJE
Marija Ivanišević
Borislav Pešić Blagoja


LICA

Milena Pavlović Barilli
Zorana Bećić

Danica Pavlović Barilli

Vesna Čipčić

Bruno Barilli, Rejnold Gonzales, Robert Goselin

Mateja Popović


PRODUKCIJA
BDP