Palilulski roman
grb
facebook logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

„Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ od Branislava Nušića. (...) Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić. Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu G. Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne, beogradskog života“ („Pisci i knjige“, Beograd, 1911). Milan Grol na kraju svog prikaza zaklјučuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolјe i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimlјiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama. (...) Ta istinitija i obeleženija beogradska boja u komadu dala je i glumcima gradivo za nekoliko zanimlјivih glumačkih tvorevina“ („Pozorišne kritike“, Beograd, 1931).

(...)

Živko Milićević u predgovoru Nušićevim pripovetkama (SKZ, Beograd, 1928), kaže posle nabrajanja dramskih dela, da se „u ovome spisku, istina, nalaze i komadi čiji su rukopisi danas izgublјeni. Na repertoaru Narodnog pozorišta nekad prikazivani i ne jednom pre rata, oni su ostali neštampani i za vreme Velikog rata njihovi rukopisi su propali. Danas ih nema više ni arhiva Narodnog pozorišta u Beogradu, ni njihov pisac“.

(...)

Radeći na rukopisu „Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu 1864-1964“ u Arhivu Narodnog pozorišta pod brojem 789. našao sam prepise uloga komada „Iza Božjih leđa“.

(...)

Broj lica na pozorišnoj listi odgovarao je broju uloga u rukopisu i trebalo je pažlјivo složiti i rekonstruisati komad“...

Sava Cvetković
(Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1964)

O PISCU

Branislav Nušić/Alkibijad Nuša (1864-1938), jedan od najplodnijih i najznačajnijih srpskih pisaca, vrlo rano je ispolјio interesovanje za pozorište i dramu: kao student glumio je na sceni Narodnog pozorišta, prilikom gostovanja Omladinskog pozorišta, a još u dvadesetoj godini života napisao je prvu komediju — “Narodni poslanik”. Nјegova pojava kao pisca, pre svega kao komediografa, označava uspon srpske dramaturgije, zapravo renesansu komedije. Nušić je, od 1900. do 1902. upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, da bi posle prevrata 1903. prešao u Novi Sad, kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta (1904—1905). Prva njegova izvedena komedija je “Protekcija” (1889). Izabran je za redovnog člana Srpske kralјevske akademije 10. februara 1933. Pisao je drame, romane, pripovetke, a najveći scenski uspeh doživele su njegove komedije “Gospođa ministarska”, “Ožalošćena porodica”, “Sumnjivo lice”, “Narodni poslanik”, “Protekcija” i “Pokojnik”. One su se zadržale na repertoarima naših i inostranih pozorišta sve do danas.

O REDITELjU

Egon Savin je diplomirao režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Režirao je više od osamdeset naslova u gotovo svim značajnim pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije, kao i u domaćim teatrima: od predstava koje su sredinom sedamdesetih okuplјale grupu mladih glumaca - zaverenika, do predstava u institucijama od nacionalnog značaja, kao što su Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici, Makedonsko narodno pozorište u Skoplјu, Slovensko narodno gledališče u Ljublјani, Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelјe 212... Sa velikim uspehom postavlјa dela domaćih i svetskih klasika. Nјegove predstave gostovale su u Nansiju, Parizu, Varšavi, Tel Avivu, Beču, Nјujorku, Čikagu. Profesor je režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je je velikog broja nagrada za režiju.

Nušićev komad „Iza Božjih leđa“ je peta predstava koju Savin režira u Beogradskom dramskom pozorištu. Pre toga je postavio „Dugo putovanje u Jevropu“ Stevana Koprivice (19.04.1987), „Novo je doba“ Siniše Kovačevića (23.04.1988), „Kaj sad?“ Borivoja Radekovića (11.05.2003) i „Ćeif“ Mirze Fehimovića (23.10.2007).

UMESTO REČI REDITELjA

„Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip. Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlјi sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima.

Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.

Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.

Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.

Branislav Nušić
(Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905).

Vreme trajanja: 1 sat 30 min.

Premijera: 12.06.2015.


IZVOD IZ KRITIKE

...Као и у претходној представи „Свињски отац“, редитељу је и у овом случају пошло за руком да од текста скромних могућности направи супериорнију представу. Због сценски детаљно простудираних односа између главних ликова, сажетог текста драме, заводљиве атмосфере, сведеног и атрактивног утврђења сценског простора „Палилуски роман“ је успешна представа. Глумци су саздали главне ликове од јаких љубавних осећања, са једне стране, и ломне немоћи да се искобељају из беде, са друге стране...посебно треба истакнути вештину редитеља и глумаца, јер су снагом физичке и психолошке игре успели да узбудљиво на сцену донесу чисту, језгровиту емоцију, рушилачку јачину страсти, као и мучну самлевеност због јада у који су сабијени...
Ана Тасић, „Политика“, 16.06.2014.

PISAC
Branislav Nušić


REŽIJA I ADAPTACIJA
Egon Savin


PROSTOR
Egon Savin


KOSTIMOGRAF
Jelena Stokuća


IZBOR MUZIKE
Egon Savin


DIZAJN ZVUKA
Zoran Jerković


TEHNIČKA REALIZACIJA
Slavica Marković


SCENSKI GOVOR
dr. Ljilјana Mrkić Popović


HARMONIKA
Ljubomir Ćustić


HORNA
Milan Radić


ORGANIZATOR
Srđan Obrenović


INSPICIJENT
Olivera Milosavljević


SUFLER
Dragana Anđelković


ASISTENT ORGANIZATORA
Ivana Jovović


FOTOGRAFIJE
Marija Ivanišević


LICA

Sima
Miloš Biković /
Petar Benčina 

Jova

Jovo Maksić

Jula

Hana Selimović

Frau Lenči

Olivera Viktorović Đurašković

Patroldžika

Slađana Vlajović

Vešerka

Dobrila Ilić

Kuropatkin

Slobodan Ćustić

Bandist

Dejan Matić Mata /
Andrej Šepetkovski

Bandistovica
Sandra Bugarski

Svastika
Milica Gojković

Živka
Ivana Nikolić

Praktikant
Dragiša Milojković

Žandar
Boris Radmilović /
Zoran Đorđević

Dečak
Nemanja Pavlović


PRODUKCIJA
BDP