Transilvanija
grb
facebook logo  youtube logo  ЋИР / ENG

O DELU

TRANSILVANIJA je debitantski komad Dragana Nikolića, koji upečatlјivo i živopisno prati liniju domaće crne komedije obeleženu dramama Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Đorđa Milosavlјevića. Reč je o ironičnom spoju primitivnih predrasuda, crtica iz “ crne hronike “ i lokalnih, etno- mitova iz vlaškog, podunavskog kraja. Porodična zavada, šverc nafte, ubistva i “ crna svadba “ mešaju se sa želјom za osvetom onostranih bića – duhova i vampira zbog nedoličnog ponašanja živih. Mentalitetski i apsurdi podneblјa, produblјeni surovošću pograničnog života i specifičnim folklorom i sujeverjem, otvaraju drugačiju vizuru jednog posebnog sveta, čija shvatanja morala i časti, postaju paradigma opšteg stanja društva u kome živimo. Dragan Nikolić sa gorkim podsmehom slika izvitopereno društvo u kome je sve tuđe prokleto, a sve naše ukleto, u kome se i prošle i buduće generacije hrane krvlјu živih.

O PISCU

Dragan Nikolić je dramski pisac rođen u Beogradu. Autor je mnogih scenarija koji su nagrađivani u zemlјi i inostranstvu: MADE IN SERBIA ( nagrada kritike zanajbolјi film u zemlјi 2005. godine ), srednjemetražni film ULIČNI HODAČ ( prva nagrada u Bukureštu i druga nagrada u Visbadenu 2004. godine ), BEŽI ZEKO, BEŽI ( najbolјi studentski film na Kanskom festivalu 2003. godine )… Izlagao je fotografije i video radove na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlјi i inostranstvu.

O REDITELjU

Milan Karadžić, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na katedri za Pozorišnu režiju u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jeftića 1986. godine, predstavom DON ŽUAN u SKC-u. Stalno je zaposlen kao umetnički direktor i reditelј u pozorištu “ Boško Buha “. U matičnom pozorištu režirao je preko dvadeset pet predstava za decu ( USPAVANA LEPOTICA; CAREV ZATOČNIK; VASILISA PREKRASNA; MAČOR U ČIZMAMA; SNEŽNA KRALjICA; TRI MUSKETARA; LEPOTICA I ZVER itd. ) i predstavu UKROĆENA GOROPAD, na večernjoj – Sceni kod Konja. Režirao je na gotovo svim beogradskim scenama: u Pozorištu lutaka “ Pinokio “ ( BAŠ ČELIK ), u Narodnom pozorištu ( GOVORNA MANA; SUZE SU OK ), u Atelјeu 212 ( PEG, SRCE MOJE; TURNEJA; M(J)EŠOBITI BRAK; EGZIBICIONISTA ), u Beogradskom dramskom pozorištu ( SUPARNICI; FRDERIK; VILLA SACHINO; LAKA KONјICA ), u Zvezdara teatru ( ANĐELA; TRE SORELLE ), u Pozorištu na Terazijama ( PARADOKS ). Takođe je režirao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ( POP ĆIRA I POP SPIRA ), u Narodnom pozorištu u Nišu ( OŽALOŠĆENA PORODICA; UKROĆENA GOROPAD ), u Crnogorskom narodnom pozorištu ( ŠKOLA ZA ŽENE ), u Gradskom pozorištu u Podgorici ( NOVELA OD LjUBAVI; ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA; ZAUVIJEK TVOJ; NENAGRAĐENI LjUBAVNI TRUD ), u Centru za kulturu u Tivtu ( BOKEŠKA TRILOGIJA- BOKEŠKI D-MOLL; INOMMINATO; BETULA U MALU VALU ), u Kralјevskom pozorištu “ Zetski dom “ u Cetinju ( ČAROBNјAK ). Režirao je i u pozorištima u Somboru, Vršcu, Leskovcu, Zaječaru, itd. Osvojio je dve Sterijine nagrade, nagradu “ Bojan Stupica “, nagradu “ Ardalion “ za režiju na užičkom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, nagradu “ Gita Predić “ za režiju u Pozorištu “ Boško Buha “, nagradu “ Joakim Vujić “, više nagrada na Festivalima pozorišta za đecu u Kotoru, nagradu na Festivalu Vršačka pozorišna jesen, itd.

REČ PISCA

Meni su vampiri bliska i draga bića. Kad sam probao da ih zamislim na sceni, shvatio sam da je njihova vrsta u sudaru sa našom, lјudskom vrstom, unapred izgubila svaku bitku. Mi smo gori i veći “ vampiri “ od ovih nevinih i arhaičnih mitskih bića, jer sisamo jedni druge. TRANSILVANIJA je komad o tranziciji. Tranziciji iz sveta živih u svet mrtvih, iz sveta mrtvih u svet vampira, i na kraju iz sveta vampira eventualno ponovo u svet mrtvih. Kao prapostojbina Vlada Cepeša i mitska zemlјa grofa Drakule, ona je metafora za zemlјu u kojoj bi srpski vampiri mogli naći svoj mir, kako oni želјni Evrope kao hleba, tako i svi drugi.

REČ REDITELjA

Kada je Borislav Mihajlović Mihiz prihvatio i preporučio komad “ Radovan Treći “ tadašnjeg studenta treće godine dramaturgije Dušana Kovačevića, on nije znao kakav će Kovačević biti pisac, ali je prepoznao da tu ima nečega. Možda mi upravo otkrivamo nekog novog Dušana Kovačevića, ko zna. Reč je o zaista darovitom piscu kome, istina, fali još zanatske veštine, ali je njegova priča, koja je takođe napisana na trećoj godini studija, vrlo zanimlјiva i zanimlјivo ispričana.

TRANSILVANIJA prati liniju komada Dušana Kovačevića, sadrži dosta nadnaravnih elemenata, ali na neki način ima i elemenata drame KAMEN ZA POD GLAVU Milice Novković. Pri tom, TRANSILVANIJA je klasična krimi-priča posvećena jednoj bandi sa obale Dunava koju predvodi žena. Ta žena, zove se Velika, na ovom svetu ima dva pastorka i lјubavnika policajca. Na onom svetu srećemo njenu svekrvu, muža, kao i jednog policajca koji je stradao u nekoj akciji. Čak i na osnovu kratko ispričane priče jasno je da je reč o mešanju dva sveta, o susretu fikcije i realnosti posredstvom vlaških običaja koji su veoma zanimlјivi. Prema onome što sam saznao, Vlasi imaju veoma neobičan odnos prema zagrobnom životu.

Pojednostavlјeno govoreći, oni sasvim ozbilјno veruju da lјudi nastavlјaju da žive posle smrti. To se vidi i po njihovom odnosu prema grobovima i grobnicama. Ceo taj kraj, naime, poznat je po gradnji velikih grobnica u koje oni stavlјaju sve što je čoveku potrebno za život na ovom svetu – od nameštaja, kupatila, kuhinja do mobilnih telefona. I danas u tim krajevima povratnici iz pečalbe skoro paralelno prave kuće i grobnice.

U osnovi, to je jedna balkanska priča koja je, budući da je reč o Vlasima, još apsurdnija. Uvrnuta je i dovedena do krajnosti kada je reč o svireposti. Ovde ima ubistava kao kod Šekspira.

REČ DRAMATURGA

TRANSILVANIJA je drama savremenog mladog pisca Dragana Nikolića.Ova komedija inspirisala je reditelјa da napravi predstavu kao vlaški vestern na Dunavu, budući da su protagonisti kriminogeni likovi koji žive i dejstvuju na Dunavu i priobalјu. U drami ovog savremenog autora postoji svet živih i svet mrtvih. Zanimlјivo je da svet mrtvih nastanjuju i vampiri koji se, međutim, razlikuju od predrasude o vampirima kakvu gaji sav sujeveran svet. Ovi vampiri su nemoćni da naude živima, jer su živi mnogo opasniji od njih. Svet živih je u stalnom sukobu oko novca, lјubavi ili prevare. I u tom svetu, paradoksalno, kao u krimi filmovima, junaci, čineći sve za dobrobit svojih porodica,poubijaju i svoje najrođenije.

Glavna junakinja ovog matrijarhata po imenu Velika ima viziju prosperitetne budućnosti za svoju porodicu. Nјeni snovi su plemeniti i uzvišeni, ona želi da se ona i njeni osavremene, obogate, naprave hotele, da se uzdignu iz seoskog siromaštva i primitivizma u kome su do sad bili. Osim toga, Velika je veoma osećajna, voli svoje pastorke kao da su joj sinovi, ima tajnog lјubavnika za koga bi dala sve na svetu, ali je, s druge strane i pomalo krvoločna i potamaniće svakog ko joj stane na put ostvarenja njenih snova.

Vreme trajanja: 1 sat 20 min.

Premijera: 16.06.2006.

PISAC
Dragan Nikolić


REŽIJA
Milan Karadžić


DRAMATURG
Ivana Dimić


SCENOGRAF
Geroslav Zarić


KOSTIMOGRAF
Zora Popović


KOMPOZITOR
Zoran Erić


SCENSKI GOVOR
Dr. Ljilјana Mrkić Popović


IZRADA MASKI
Sendi Kumalakanta


SPECIJALNI EFEKTI
Tomislav Magi


ASISTENT KOSTIMOGRAFA
Aleksandra Keskinov


ORGANIZATOR
Srđan Obrenović


INSPICIJENT
Bela Simić


SUFLER
Zorica Popov


FOTOGRAFIJE
Predrag Zagorac


LICA

Velika
Nataša Ninković

Daglas

Vojin Ćetković

Starka

Vesna Čipčić

Bojan

Vuk Kostić

Nebojša

Nikola Rakočević

Magda

Milica Zarić / Jelisaveta Orašanin 

Džeri

Marko Živić / Vladan Milić

Srećko

Milorad Damjanović


PRODUKCIJA
BDP